Saponifikacija je moja inspiracija

Mnogo buke oko malo nauke

Nedavno, stajala sam sa gomilom papira u rukama i nervozna i zabrinuta zbog ishoda prezentacije koju je trebalo da održim deci iz škole u vezi sa sapunima i starim zanatima shvatila sam da njih uopšte ne zanima šta ja imam da im kažem.Čekali su da ja završim tamo-neku govoranciju i da krenu da se igraju sapunima koje sam ponela kao uzorke i poklon.

Briga njih što su Sumeri i Vavilonci pre 2800god.pne kuvali životinjsku mast sa pepelom i mešali sa kišnicom. Ne Interesuje ih kako su Egipćani mućkali sredstva i paste da operu vunu, ili što su se svi živi usmerili da nešto dobro zabrane pod izgovorim jeres, u srednjem veku. Ili kako su nekad davno na planini Sapo devojke otkrile mešavinu pepela i masti i kišnice i tako dalje. Čekaju oni glavno, sapune. 

Spakujem papire i krenem da šetam između redova.

Priču o sapunima sam skratila, igrala se sa decom i prali smo ruke i mirisali etarska ulja. Ne razlikuju se oni mnogo od potencijalnih kupaca, potrošača. 

Tempo života nam se toliko ubrzao da smo sve sveli na vizuelno. Što je oku lepo mora da je dobro. 

Kada sam prvi put došla na ideju da naučnim da napravim sapun znala sam da nije lako. I nije bilo, nimalo. Kada sam shvatila koliko toga treba da naučnim i razumem da bih odgovorno pristupila tome-za malo da osustanem. Naterala me samo potreba da rešim problem koji su moja deca imala sa suvom kožom. 

Noći provedene u čitanju, istraživanju, traženju pravih informacija i validnih izvora, dovele su me do nekog ko je prvi hteo da podeli znanje. Hvala joj na tome.  D. I. Je u pravo vreme davala obuku za izradu sapuna, pa još i sertifikovanu. To me je momentalno inspirisao da se odlučim i krenem ozbiljnije da razmišljam o mogućem izvoru zarade. Na svoj 34..rođendan-dobijam sertifikat o završenoj obuci i dalje sve posle toga je ... Mnogo nauke. BEZ buke. 

Kroz dalji proces istraživanja, odvažila sam se da eksperimentišem. Još uvek polovičnog znanja, tražila sam pomoć od svakog od koga sam mogla. Grupa jedna, druga, peta... Ljudi ima svakakvih.

Laušević kaže "postoje dve vrste ljudi: kleptomani i komunisti. SVE JE MOJE I SVE JE NAŠE!"

Sve one koji su doprineli da, svojim nesebičnim savetima,ja znam sve ovo što znam (i još mnogo toga još ) Hvala im.

✨Jedna profesorka engleskog mi je lupala packe estetike,temeljnosti i svedenosti.

✨Jedna veterinarka korigovala, dopunjavala, usmeravala moje znanje o procesu izrade i receptima.✨Jedna vaspitačica i kreativac savatovala i delila samnom informacije o gde, kada, kako, koliko... Prodaja. ✨Jedna profesorka hemije mi je dala razlog da više veruem u sebe i ne gubim vreme, očekujući pohvalu, tapšanje. Naučila sam i da zalupim neka vrata

✨Jedna mama troje dece, večiti samokritičar, stalno me obasipa divljenjem i time što potraži pomoć i savet od mene, natera me da joj budem bolji uzor. One nisu u Lauševićevoj podeli.

Tijanina ideja za etiketu sapuna

One u frentorke (frend & mentor).

Jedna od njih kojoj se divim zbog mnogo čega, rekla je ovo. Prijatelj i mentor. 

Dok razvijam poslovne veštine, govorne, marketinške i tako dalje. (jer sertifikat i sapun u kalupu nije gotov posao) pomažu mi, nekima je to posao a nekima dobra volja... Ali pomažu, i dalje verujući kao i ja da ovo JESTE dobra ideja... Nižu se kao staklene perle, svaka pažljivo odabrana, svaka ima svoju ulogu u ovoj buci oko malo nauke. Spisak fenomenalnih ŽENA, preduzetnica, mama dizajnera, novinarki putopisaca studenata, raste!